formats

Ekonomija

in zarada

ekonomijaEkonomija je reč koja ima grčko poreklo (oikos – kuća i nomos – zakon) i predstavlja disciplinu u oblasti društvenih nauka koja proučava kako društvo uprotrebljava ograničene resurse za proizvodnju određenih dobara i usluga, kao i princip raspodele u društvu.  Prema navedenom, ekonomija počiva na dvema važnim činjenicama, da su sva dobra kojima jedna zemlja raspolaže ograničenog karaktera, odnosno, da bez obzira na to koliko je ekonomija neke zemlje razvijena ona ne može beskonačno proizvoditi u dovoljnoj meri za potrebe svog stanovništva. Druga činjenica je prirodan nastavak i govori o tome da neklad između potreba stanovništvai i mogućnosti dobara iziskuje pronalaženje načina za najefikasniji način proizvodnje i raspodele dobara. Samim tim, efikasnost je bitna karakteristika svake ekonomije bez obzira o kojoj je zemlji reč. Dalje proizilaze temeljni principi ekonomije, koja se zapravo trudi da odgovori na tri ključna pitanja – šta, zašto/kako i za koga? Drugim rečima, ekonomija jedne zemlje postavlja zadatak društvu da jasno utvrdi koju robu treba proizvoditi, na koji način će proizvodnja biti najefikasnija i kako da proizvedena dobra rasporedi. Ova pitanja kojima se svaka zemlja bavi predstavljaju centralni problem oko koga se bazira ekonomija društva u svetu uopšte.

Ekonomija posmatrana kao nauka, u suštini se bavi analizom i produbljivanjem znanja iz oblasti ekonomskih zakonitosti i pojava u društvenoj proizvodnji. Svoj naučni princip ekonomija bazira na stanovištu analize odnosa proizvodnje, odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba, na makro i mikro nivoima. Ovaj aspect je u društvenim naukama poznat pod nazivom Klasična ekonomska teorija. Inače, ekonomija se deli na mikroekonomiju i makroekonomiju prema svom predmetu proučavanja. Mikroekonomija (micro – mali, oikonomia – privreda) proučava pojedninačne privredne subjekte poput domaćinstava i preduzeća i ima svoje podgrane izučavanja: marketing, menadžment, poslovnu organizaciju, računovodstvo, istraživanje tržišta i sl. Makroekonomija (macros – veliki, oikonomia – privreda) proučava tzv. Ekonomske agregatne valičine, odnosno, proučava privredu jedne zemlje u celini. To podrazumeva proučavanje sveobuhvatne mogućnosti ekonomije zemlje, a unutar toga i pojave kao što su inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi i dr. Sve ovo podrazumeva model izučavanju i kada je reč o svetskoj ekonomiji u najopštijem makro smislu. Pored ovih opštih klasifikacija ekonomije kao nauke postoje mnoge druge srodne grane i podele, a najvažnija među njima su svakako finansije koje su tradicionalno ubrajane u ekonomsku discipline, ali se u savremnoj teoriji sve vise i praktično izučavaju kao zasebna disciplina iako usko vezana za ekonomiju.

Naravno, različita društva imaju različine ekonomske sisteme, tako da svako od njih na svoj način odgovara na ključna ekonomska pitanja. Prema tome se i društva svrstavaju u dve osnovne kategorije: društva čija je ekonomija naredbodavna i društva sa tržišnom ekonomijom. Međutim, današnja ekonomska slika sveta je uslovila ovakvu podelu pa je sve više društvenih sistema i zemalja sa tzv. mešovitom ekonomijom. Zagovornici tržišne akonomije koja podrazumeva princip uravnoteženosti između ponude i potražnje krajnji vid takve ekonomije vide u liberalnom društvu gde je uticaj državnog aparata sveden na minimum, a ujedno takvo shvatanje doprinosti širenju globalizacije na polju svetske ekonomske politike.

Ekonomija posmatrana sa aspekta tržišta kapitala u savremenim poslovnim tokovima, gde svoju široku primenu nalaze elektronsko poslovanje i internet tehnologija, predstavlja važan faktor globalizacije nacionalnih ekonomija. Time se omogućava investitorima iz celog sveta da brzo i efikasno menjaju strukturu svog investicionog portfolija, prvenstveno u investiranju u vrednosne papire. Međutim, u praksi se pogršno koriste pojmovi vrednosti papiri, odnosno hartije od vrednosti, u istom smislu sa pojmom efekti, budući da su efekti jedna vrsta dugoročnih hartija od vrednosti. Efekti se javljaju u formi prelivanja dugoročnih novčanih fondova između krajnjih nosilaca njihove ponude i potražnje, a ono se vrši preko dugoročnih hartija od vrednosti. Shodno tome, berza efekata se pojavljuje kao institucionalizovano sučeljavanje ponude sa potražnjom efekata i to na tačno određenom mestu (zgrada berze) gde vladaju temeljne karakteristike berze (precizna i stroga pravila ponašanja). Sve svetske berze imaju isti cilj i način rada, ali ne i organizaciju. Obzirom da je tržište kapitala sastavni deo finansijskog tržišta, važno je napomenuti podatak da, iako je tržište kapitala definisano kao sistemsko i relativno direktno sučeljavanje nosilaca ponude i potražnje dugoročnih novčanih fondova, utvrđeno je da se samo oko 1/3 tržišnog prometa obavi na berzi, a ostali postotak van berze.

Učesnici na globalnom finansijskom tržištu, koje obuhvata tržište kapitala su grupacije brokera i dilera u ulozi katalizatorkih nukleusa tržišta, ali i krajnjih učesnika i definitivnih nosioca ponude/ potražnje dugoročnih novčanih fondova u formi efekata. Primenom najsavremenije informatičke tehnologije i razvojem finansijskog tržišta omogućeno je investiranje na Forex Market-u kao necentralizovanom tržištu velikim investicionim fondovima, ali i trejderima individualcima. Posredstvom forex brokera i za tzv. “male igrače” postala je realnost učešća na globalnom finansijskom tržištu, a samim tim i prisutnost u globalnim društvenim tokovima kakva je svetska ekonomija.

Pogledajte koliki deo naše ekonomije čine investicioni fondovi.

 
comments  Comments Off on Ekonomija
formats

Dodatni posao

in zarada

Kriza ekonomija je značajno doprinela smanjenju bruto nacionalnog dohotka, tako da je dodatni posao je posatao sve češća pojava današnjice. Inflatorni faktori i stalno povećanje cena osnovnih životnih namirnica primorali su dobar deo stanovništva da potraži dodatni posao. Tako imamo činjenicu da dodatni posao više nije retka pojava, već svakodnevna pojava za rešavanje egzistencijalnih problema, kao i sastavni deo svakodnevnog života. Činjenica je da veliki broj poslova više ne obezbeđuje pristojna mesečna primanja, odnosno nude nedovoljne zarade za pristojan život, ali i poslovi koji primarno obezbeđuju zadovoljenje elementarne egzistencije pojedinca i porodice, nisu dovoljno profitabilni u smislu potreba sekundarnog tipa. Ovde se misli na sve potrebe i neophodne aktivnosti za podmirenje kvalitativnih komponenata društva i čoveka kao osnovnog nosioca društvenog života (putovanja, godišnji i nedeljni odmor i dr.). Vrlo često, dodatni posao koji bi trebalo da doprinese kvalitetu života ljudi, degradira samu poziciju onoga koji ga obavlja, ako ni u čemu drugom, ono u dužini radnog vremena koje je potrebno da bi se dodatni posao obavljao. Vreme potrebno za odmor i revitalizaciju koje se upotrebljava za dodatni posao direktno utiče na smanjenje kvaliteta života radnika i društva u celini.

Dodatni posao koji će se obavljati prema afinitetu i sposobnosti pojedinaca zavisi i od ponude istih, odnosno pronalaženja mogućnosti za dodatni posao. Međutim, ono što dodatni posao treba da ispuni u kvalitativnom smislu su određeni uslovi koji istovremeno obezbeđuju smisao i opravdanost rada. Takvi uslovi se sastoje u sledećem: mogućnost dobre organizacije rada i radnog vremena koja za rezultat donosi srazmeran odnos između kvaliteta i kvaniteta obavljanog posla, a da pri tom, radno vreme ne bi trebalo da bude duže od četiri sata za dodatni posao, kako bi se obezbedilo podrazumevano vreme za odmor i revitalizaciju, kao i mogućnost pristojne i adekvatne zarade koja bi stimulativno delovala obzirom na dopunsku radnu aktivnost u angažovanju da bi se obavio dodatni posao.

Navedeni preduslovi bi trebalo da prate svaki dodatni posao ali je u praksi malo teže njihovo ispunjenje u potpunosti, iako oni predstavljaju neodvojive kopmponente upošljavanja. Najveći problem predstavlja organizacija u obavljanju posla, a posebno u vidu problema usklađivanja radnog vremena prema rasporedu rada iz redovnog zanimanja. Retki su slučajevi gde se dodatni posao može obavljati u fleksibilnom radnom vremenu, u terminima koji se individualno mogu rasporediti u skladu sa sopstvenim dnevnim obavezama i potrebama ili prema sopstvenim željama. Osim toga, dodatni posao bi trebalo da neizostavno obezbedi adekvatnu zaradu ili bar pristojan prihod dostojan žrtvi dopunskog angažovanja na račun slobodnog vremena, što je vrlo retka pojava u moru zanimanja koja se svakodnevno nude. Dodatni posao iz domena savremenog poslovanja prepoznaje forex trgovanje kao biznis koji ispunjava sve prethodno navedene uslove. Forex trgovanje pruža mogućnost organizacije rada kao dodatni posao, a prema sopstvenom dnevnom raspoloživom vremenu (forex tržište radi 24 sata dnevno, pet dana u nedelji), U sklopu navedenog važna je i fleksibilna dužina vremenskog intervala potrebnog za trgovanje, koja isključivo zavisi od tipa trgovca i njegovih poslovnih afiniteta, za valjano obavljanje trgovinske transakcije. Kao najvažnije treba istaći mogućnost dobre zarade kakvom se može pohvaliti malo koji dodatni posao.

 
comments  Comments Off on Dodatni posao
formats

Cena srebra

in zarada

Srebro i cena srebra sve više zaokupljuju našu pažnju usled svetske ekonomske krize, kao i špakulacija na temu prevazilaženja poteškoća kao posledica krize. To je najvećim delom zbog činjenice da srebro pripada grupi ne tako skupih plemenitih metala, a samim tim se više traži u kriznim vremenima. Shodno tome, sve više pažnje se usmerava i ka tržišnim aspektima srebra kao plemenitog metala. Inače, cena srebra igra veoma važnu ulogu na finansijskom tržištu jer je evidentna ogromna primena srebra u industriji, pravljenju nakita, kovanog novca, fotografije i sl.

cena srebraSrebro se dobija kao nusproizvod prilikom proizvodnje olova i bakra. Poznato je od davnih vremena i smatra se da datira od oko 3.000 pre Hrista. Ime je dobilo po latinskoj reči agretum što znači beo ili sjajan pa je otuda simbol srebra kao hemijskog elementa Ag. Inače, srebro se opisuje kao beli metal visokog sjaja koji je rastegljiv i kovak. Poznato je da je srebro najbolji  provodnik toplote i električne struje među svim metalima. Srebro je topljiv metal samo u oksidirajućim kiselinama, na vazduhu ne oksidira samo vremenom može potamneti usled reakcije tragova sumporvodonika iz vazduha u vidu nastajanja crnog sulfida. Srebro se u prirodi može naći u elementarnom obliku ili u obliku agrenita. U velikoj meri se koristi za posrebrivanje predmeta od manje plemenitih metala u izradi ogledala i fotografskih filmova. U izradi nakita  srebro se koristi i u legurama sa zlatom i bakrom. Inače, na tržištu se najviše srebra nudi iz rudarske proizvodnje, u procentima od oko 76 posto. Srebro se najviše koristi kao metal u industriji sa oko 50 posto od njegove ukupne upotrebe, dok se za izradu nakita koristi oko 18 posto, a za izradu fotografija oko 12 posto.

Kada je cena srebra u pitanju važno je znati koji su najveći proizvođači srebra u svetu, prema čemu se posmatra i svetska ponuda i potražnja srebra na tržištu. Največi proizvođač sreba u svetu je svakako Peru, zatim slede Meksiko, Kina, Australija, Čile, Poljska, Rusija, Amerika i Kanada. Prouzvodnja srebra u Peruu se kreće na godišnjem nivou preko 100 milion unci. Možda je zgodno ovde pomenuti da istražene rezerve našeg rudarsko topioničarkog basena Bor iznose preko 2.500.000 kilograma srebra. Inače, cena srebra prema berzanskim analizama u proteklih dvadesetak godina beleži veći skok. U tom periodu je zabeležena najniža cena srebra 2001. godine i iznosila je 140 USD po kilogramu, da bi 2008. godine cena srebra bila 480 USD po kilogramu sa tendencijom daljeg rasta. Današnje stanje na svetskim berzama pokazuje takođe izuzetno visoke cene plemenitih metala, a Svetska banka prognozira da će 2020. godine cena srebra biti oko 300 USD po kilogramu ovog plemenitog metala. U svakom slučaju, berzanske analize i prognoze vodećih finansijskih institucija u svetu pokazuju veliko interesovanje investitora za ulaganje u plemenite metale, a prema mnogima zlato i srebro se često nazivaju i „sigurnim valutama“ u terminologiji koja opisuje aktuelna krizna dešavanja.

Glavni svetski trgovinski centri za trgovinu plemenitim metalima su London, Njujork i Cirih. Zlatom i srebrom se trguje vanberzanski (OTC- over the counter), a likvidnost na tržištu plemenitih metala u najčešćem slučaju velika kada se preklapa vreme trgovanja u Evropi i Njujorku. Cena srebra i cena zlata mogu imati manje izraženu likvidnost po zatvaranju tržišta u Njujorku kao jednom od najznačajnijih u svetu. Investitori ulažu u zlato i srebro iz više razloga, a jedan od najvažnijih je upravo likvidnost ovih tržišta, gde koristeći indikatore fundamentalne i tehničke analize utvrđuju elemente za donešenje svojih odluka. Cena srebra je izražena u vidu valutnog para sa oznakom XAG/USD što praktično predstavlja odnos u kretanju cene srebra u odnosu na dolar kao major tj. glavnu valutu.  Špekulisanje sa kretanjem cena srebra se odvija posredstvom Forex platforme koju obezbeđuju brokeri, a jedan od najpopularnijih u našem regionu je Fxlider. Dobar razlog za investiranje u srebro mnogi nalaze u činjenici da plemeniti metali mogu koristiti i kao sredstvo za upravljanje rizicima i zaštita od tržišne nestabilnosti, tako da srebro u vreme krize dobija na popularnosti, posebno zahvaljujući pristupačnosti koju ima cena srebra.

Trgovina srebrom preko interneta je samo mali deo, dok je zarada preko interneta mnogo opštiji i sveobuhvatniji pojam. Pogledajte!

 
comments  Comments Off on Cena srebra
 
© Kako zaraditi | Forex