Kod izbora vremenskog okvira (time frame) u kome će se trgovati trejderi osnovnu grešku prave jer ne shvataju suštinu analize kretanja cene u odnosu na vreme kao jednog od osnovnih pojmova (u fizici) gde vreme treba posmatrati isključivo kao parametar. Naime, vreme treba posmatrati kao složenu kategoriju koju je moguće bliže definisati samo okvirno. Drugim rečima, vreme je kategorija koja ima višeslojno značenje i moguće je definisati (okvirno) zajedno sa aspektom prostora u određene forme. U okviru tih formi trajanje vremena jeste redosled događaja koji se manifestuju kao prošlost, sadašnjost i budućnost u nastajanju konkretno posmatranih događanja. Ali, da bi se postigla objektivnost u opisu konkretnog događaja, vremensko trajanje je potrebno posmatrati kao ciklične događaje. Sa aspekta trejdera koji ima zadatak da analizira dosadašnje kretanje cene i predvidi njeno buduće ponašanje važno je da shvati neophodnost posmatranja i upoređivanja više vremenskih okvira. Samim tim se objektivnost njegove analize povećava što dalje dovodi do veće preciznosti u određivanju, ne samo budućeg trenda, već i trenutka za ulazak u poziciju za trgovanje. Većina početika pogrešno pristupa analizi posmatrajući samo jedan time frame u kome istovremeno želi otvoriti poziciju i pri tom se oslanja na postavljene indikatore, ali ne posmatra šta ti indikatori pokazuju u drugim vremenkim okvirima. Greška se sastoji u činjenici da je uvek potrebno gledati „veliku sliku“ tj.neophodno je najpre posmatrati „iz daljine“ kakav je aspekt kretanja cene (trend) i koliko odstupa od vremenskog okvira u kome se želi trgovati. Jasno je da je najbolje doneti odluku ukoliko je trend kretanja cene usaglšen u više vremenkih intervala. Recimo, na primer, trend na D1 grafikonu može se smatrati dugoročnim trendom u odnosu na H1 (srednjeročni time frame), a na M15 (kretkoročnom) želimo otvoriti poziciju, tada je najbolja solucija ukoliko na svim vremenskim intervalima možemo uočiti poklapanje indikatora tako da, praktično, otvaramo kratku poziciju u skladu sa glavnim trendom (na najvećem posmatranom vremenskom intervalu). Dakle, dodavanje vremenske dimenzije analizi grafikona cenovnog kretanja pruža veliku prednost trejderima u donošenju pozitivnih investicionih odluka. Suštinski, pošto se tržište ponaša poput „živog organizma“ neophodno je davati mu sve elemnte prirodnih pojava gde je vreme apsolutna veličina. Trejderi često trgovanje svode na usko posmatranje samo svojih grafikona na display-u kao pojedinačne (statične) slike nezavisne u odnosu na globalnu sliku koja ima svojstvo da se neprestano menja. Shvatanje suštine je da se grafikon cena posmatra kao „mali prozor“ na „veliki svet“ čija vremenska dimenzija predstavlja fundamentalnu veličinu gde se trenutak ulaska u poziciju bitno razlikuje od pojma vremenskog intervala. Pošto trenutak kao kategorija nema trajanje, vremenski interval upravo pokazuje koliko je vremena proteklo između dva trenutka, a u slučaju trejda, od trenutka ulaska u poziciju do njenog zatvaranja. Obzirom da je za trejdera manje važno kada će cena dostići određeni nivo, a važnije je da do njega dođe, još je očiglednija potreba posmatranja više vremenskih intervala, jer nije nužno da će se trejd ostvariti unutar intervala u kome je trejder ušao u poziciju. To doslovce znači da, ukoliko smo otvorili poziciju na M30 i očekujemo da će cena pasti za 20 pipseva, nikako ne možemo biti sasvim sigurni da će se za taj broj pipseva cena spustiti u roku za 30 minuta. Naravno, to se može desiti i za naredna dva sata, ali je važno da u međuvremenu nema većih oscilacija. Da bi se tako nešto moglo predvideti teži se da se analiza posmatranog vremenskog intervala usaglasi sa analizom na dužim vremenskim intervalima u pogledu trenda kretanja cene.